Сажетак
Човјекова потреба за удруживањем, стварањем савеза, племена или уговора је једна од најстаријих друштвених потреба. Потреба за припадањем одређеној заједници и уређење те заједнице је нешто што готово природно долази само по себи.
Филозофија се бави човјеком, а самим тим и државом. У филозофском смислу, идеје којима је човјек вођен у реализацији својих потреба су свакако Праведност, Истина, Љубав, Слобода итд.
Од античких времена до данас филозофска мисао о уређењу државе и друштва је прошла кроз различите епохе. Мислиоци попут Платона и Арисотела својим погледом на уређење државе и друштва су и данас актуелни, јер својом оригиналном мишљу су дотакли саму суштину човјекове природе.
Платон у својим фундаменталним дјелима Држава и Закони, показује пут којим друштво треба да се организује да би се живјела врлина и дух времена. Аристотел нас је учио да је човјек друштвено биће, које пред очима мора да има не само најбољу државу него и могућу. Задаћа државе је да морално усаврши грађане, а она постоји ради сретног и доброг живота. Држава је заједница неког одређеног устава, а формални принцип државе је Устав.
Тома Аквински нас је учио о држави Божијој...
