А ПРИОРИ објављује оригиналне необјављене радове, рецензиране као и оне који не подлијежу рецензентском поступку. Рецензији подлијежу чланци који се дијеле у четири категорије: претходно саопштење, оригинални научни чланак, прегледни научни чланак и стручни чланак. Некатегоризовани радови као што су есеји, интервјуи и извјештаји не подлијежу рецензентском поступку те их уредништво прихвата и објављује на темељу властитог увида. Аутори радове достављају лекторисане.

Сви радови треба да садрже сљедеће податке:

Име и презиме аутора
Афилијација
Е-маил адреса.

Радови могу бити писани на локалним језицима и на оба писма, као и на енглеском језику. Претходно саопштење, оригинални научни чланак, прегледни рад и стручни чланак могу садржавати од 3000 до 6000 ријечи. Текстови се достављају у Wорд формату, Тимес Неw Роман фонт, величина фонта 12, проред 1,5.

Оригинални и прегледни научни чланак, стручни чланак и претходно саопштење треба да садрже апстракт (од 100 до 200 ријечи) те кључне ријечи (до 10) на почетку рада, као и сажетак (до 500 ријечи) на крају рада. У радовима писаним на локалним језицима сажетак треба бити на енглеском језику. Аутори треба да слиједе систем навођења који подразумијева фусноте и библиографију Чикаго стила са детаљним упутствима на:  https://www.chicagomanualofstyle.org/tools_citationguide/citation-guide-1.html. Сваки пут када се реферише на извор, у виду директног навођења или сумирања или парафразирања садржаја, користи се фуснота. Извори наведени у фуснотама морају одговарати библиографској листи.

Примјер за навођење књиге као извора:

Стефан Моравски, Предмет и метода естетике (Београд: Нолит, 1974.), 35.

Код књига које имају два аутора наводи се: име и презиме првог аутора и име и презиме другог аутора, наслов рада (град издавања: издавач, година издавања), страница. Нпр:

Katherine E. Gilbert i Helmut Kuhn,, Историја естетике (Београд: Дерета, 2004.), 34.

Када  је  у  питању   више  аутора   наводи  се  име првог  аутора  и  додаје  “и сар.”  или  “ет ал.”

Ако је ријеч о навођењу текста из часописа, онда биљешка изгледа као у примјеру:

Славој Жижек, “Писмо које је стигло на одредиште”, Зеничке свеске 14 (2011): 152.

Уколико  је  ријеч о wеб страници потребно је, поред наведених података, навести потпуну УРЛ  адресу  странице  и  датум  приступа страници. Ако се ради о чланку на одређеној wеб  локацији, онда се наводи:

• Nikolas Kupiera i sar. “Humor Styles and Negativ Affect as Predictors of Different Components of Physical Health,” Europe’s Journal of Psychology, br.1 (2009): 23, http://www. ejop. org. očitano, 12. 12.2010.

Листа литературе на крају рада слиједи абецедну логику. Ако се ради о два дјела истога аутора прво се наводи дјело које је раније издато. Навођење аутора у литератури почиње презименом.

Ингарден, Роман. Доживљај, уметничко дело и вредност. Београд: Нолит, 1975.

Уколико је ријеч о чланку из часописа, наводи се: презиме, име аутора. „наслов рада: поднаслов“, наслов часописа ознака свеска/годишта/број (година): почетна- завршна страна чланка:

Жижек, Славој. „Писмо које је стигло на одредиште”, Зеничке свеске 14 (2011): 152- 169.

Wеб извори се у литератури наводе исто као у биљешкама/фуснотама.

Кроз поступак рецензије пролазе чланци који се дијеле у четири категорије:

1. Претходно саопштење – садржи до тада необјављене прелиминарне резултате одређеног научног истраживања које ће се веома брзо објавити,

2. Оригинални научни чланак – садржи аутентичну тезу  и до тада необјављене резултате научног истраживања,

3. Прегледни чланак  – садржи концизан и критичан преглед специфичног истраживачког подручја а доноси и нове информације о тренутном стању поменутог подручја и

4. Стручни чланак  – поред такође концизног и критичког прегледа одређене теме, он садржи и све правце као и противтезе изнесене насупрот поменуте тезе. Такође мора бити разумљив и неспецијалистима тог подручја. Разликује се од оригиналног научног рада по неизношењу оригиналне тезе него по кориштењу већ објављених резултата које аутор сада додатно појашњава.

Коначан суд о категоризацији чланака доноси главни уредник на приједлог рецензената рада.

Рецензент је дужан критички оцијенити рад који је добио на увид те саопштити оцјену. Такође, дужан је поступати са додијељеним радом као са списом од повјерења. Рецензија се треба извршити у складу са договореним временским роком и на нивоу академског облика комуникације.

Рецензент је дужан рецензију обавити на вријеме и задржати академски ниво комуникације при писању рецензије. Након прочитаног рада, рецензент је дужан дати свој суд о томе треба ли рад објавити, предложити категоризацију уколико је рецензија позитивна те изнијети суд о томе треба ли се у раду ишта поправити или дорадити. Рецензије су двоструко слијепе, тј. рецензент неће знати име аутора нити ће аутор знати име рецензента.

Оцјене рецензента могу бити сљедеће:

а) Да, прихвата се.

б) Да, уз дораду.

ц) Не, не прихвата се, осим ако се не учини темељна ревизија рада.

д) Не, не прихвата се.

Некатегоризовани радови не подлијежу рецензентском поступку. Уредништво ће прихватити и објавити те радове на темељу сопствених процјена.