Сажетак
На страницама које следе настојаћемо да пружимо једно тумачење појма „ангажманˮ у Сартровом егзистенцијализму. Полазећи од репрезентативних дела француског мислиоца, најпре ћемо размотрити разумевање егзистенције које нам се у њима нуди, као централног појма Сартрове целокупне филозофске делатности. Показаће се да „техничкоˮ значење тог термина, поред свих „субјективистичких” момената које са собом носи, недвосмислено упућује на схватање човека као бића-у-свету односно бића-у-ситуацији које егзистира на начин коегзистенције. То биће поближе ће нам се указати на начин ангажованости као одлучујућег модуса егзистирања. У складу са развојним током Сартрове мисли, откриће се две димензије ангажмана: егзистенцијално-индивидуална и друштвено-колективна. На крају, покушаћемо да осенчимо моменте који иду у правцу дијалектичког преплитања те две димензије ангажмана, а не њиховог коначног раздвајања и супротстављања, истовремено истичући и индивидуални и друштвени смисао који у себи носи појам егзистенције у Сартовој филозофији.

 
							