Ја и Тијело

Сажетак

Сажетак: У овом раду покушат ћу приказати дихотомију проблема ума и тијела из перспективе првог лица. Проблем и сам концепт тијела можда се најбоље показују кроз филозофију ума. Може се тврдити да је концепт дијалектички конструиран у повијести филозофије у корелацији и насупрот идеји ума. Кроз дјела Авиценне, Десцартеса, Фицхтеа и других покушат ћу показати да је идеја разликовања епистемолошке природе. Десцартес искључује све што није изравно познато као извјесност као недиректно 'себе', закључујући тако да је он 'ствар која мисли', замјењујући идеју о себи као тјелесној ствари идејом о себи као бестјелесном уму. Из оваквих идеја произлази изворни увид изречен у формулацији: “Знам да имам тијело” или питање: “Јеси ли ти тијело с умом или ум с тијелом?”, који разликује оно што зна (ум или субјект ) и оно што се држи (тијело или предмет). У самом питању можемо уочити дуализам: оно што тражи (ум) и оно с чиме се поистовјећује оно што тражи (тијело). Тврдит ћу да су та изравна когнитивна доступност и непосредна самосвијест разлози зашто смо у могућности удаљити се од објеката (на крају, властитог тијела) објективизирајући их у том процесу. И, уједно, да се аргумент за онтолошку разлику темељи на епистемолошкој, дакле, доводи у питање њезину ваљаност.