СТРУКТУРАЛИСТИЧКА И ПОСТСТРУКТУРАЛИСТИЧКА КРИТИКА ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПОЈМА УМЈЕТНИЧКОГ ДЈЕЛА

Сажетак

У раду показујем значај структуралистичког и постструктуралистичког приступа умјетности приликом суочавања са традиционалним концептом умјетничког дјела, те зацртавања другачијег приступа феномену умјетности на границама модерне и послије модерне. У првом дијелу рада разматрам какве је консеквенце по умјетност имао структуралистички став да је стварност учинак значењске праксе, а не обратно – како традиционални дискурс налаже. Мишљење постављено на терен језика довело је у питање наслијеђено увјерење о неовисности значења умјетничког дјела о акту рецепције те нагласило интерактивну природу значења. Постструктуралистичко настављање (уједно критика) структуралистичких напора, инсистирање на активној природи значења отворило је нова питања о значењу умјетности при сусрету са контекстуалним плуралитетом. Теорија текста у овоме раду је представљена као свјетоназор који је обиљежио трансформацију мишљења о умјетности када умјетност постаје интерпретативна дјелатност, дијелом сложених процеса преношења, обнављања и понављања значења у култури.