Жан-Жак Русо и природноправни темељ политичког поретка

Сажетак

Тематски интерес овог рада представља разумијевање улоге природног права, као аспекта Русоове практичке мисли. Ради општијег осврта, у раду се најприје говори о присутности иус-натуралистичке парадигме у историји филозофије, и даје општи увид о њеним специфичностима у Новом вијеку. Једна од тих специфичности је и узимање изворне људске природе, као основе за легитимацију различитих друштвеноуговорних теорија. Рад ће, стога, дати увид у Русоове антрополошке поставке, као и њихову супротност са схватањима Хобса и Гроциуса. Како ће се из тога показати, човјеку су својствени изворна неискареност, слобода и усавршивост. Следствено; схватању човјека као изворно слободног, Русо заговара идеју о народу као носиоцу суверенитета. То овај рад даље уводи у рекапитулацију појмова и института Русоове политичке мисли као што су Општа воља и воља свих, идеја законодавца, Друштвеног уговора, те у питање о легитимитету власти. На крају, рад ће показати да Русо, и поред тога што полази од хипотетичке антрополошке конструкције, ипак отвара проблеме који остају филозофски и практично актуелни.