Сажетак
У овом раду желимо указати на главне одреднице спољне политике Голде Меир, једне од оснивача државе Израел, и премијерке у периоду од 1969. до 1974. год. Изазови са којима се Израел у овим годинама суочавао огледао се у масовним губицима током Јомкипурског рата и, упркос побједи, преношењу кривице на водеће челнике израелске владе. Рад се заснива на ослобођењу Меир од критика упућених током њеног премијерског мандата и периоду након Јомкипурског рата. Указаће се на околности у којим се нашла у кризним моментима, као и исправности одлука повученим са такве позиције. Такође, рад се дотиче и знатно ранијег периода, још од тридесетих година прошлог вијека, током процеса проналаска рјешења за формирање јеврејске државе на простору Палестине, у којем је Меир, као једна од ционистичких лидера и лидерки, имала запажену улогу. Значајно је поменути и њен одговор на Минхенски масакр, гдје је поред личне освете за израелске жртве покушала стати на пут тероризму. Највећа пажња, међутим, посвећена је дипломатским односима са Совјетским Савезом, Сједињеним Америчким Државама и Европом.

