Apstrakt
SINESTETZIJA
Beskrajno lovim, po oblacima tragam
Čuvam se pitanja slepih
Trzam se i gutam ljigavu samoću
Besprekorni ugriz raskrvario je vazduh
Tonovi hrču budeći moj očaj
Vertikalno ležim težeći ka savršenstvu
Ali kloparanje u kičmi muti mi čula
Gluv sam za korake koji pršte na putu
u nestvoreno
