GLAS I PISMO NEPOTPISANOG – MIŠLJENJE I PEVANJE O SMRTI

Apstrakt

Da bismo pristupili fenomenu smrti unutar grčkog mišljenja, potrebno je da omogućimo susret Platona i Homera, koji na prvu može da izgleda kao već poznati susret o kojem je i sam Platon pisao, međutim, možemo reći da i opisani susret i onaj koji je usledio u filozofskim refleksijama nakon Platona, ocrtava samo jedan par cipela u višestrukom razumevanju njihovog odnosa. Mimezijski problem, drugim rečima ontološke potrebe Platonove filozofije koje uspostavljaju umetnost Homerovog pevanja i svake druge veštine na nivo niže ontološke regije znanja nije mesto susreta ovog rada. Rad smera na druge mimezijske probleme koje iskrsavaju na tlu razmatranja fenomena smrti, koje nam se čine mnogo specifičnije i pogodnije da razumemo interes Platonovog gesta da razmatra pesništvo i to u prvom redu Homerovo mišljenje i pevanje. Svojevrsna tanatologijađ Platonovog pisma, nam nudi jedno novo čitanje smrti i besmrtnosti koja je opevana unutar njegove ontologije, a kojom otvaramo jedno savremeno pitanje, smrti autora.