ГЛАС И ПИСМО НЕПОТПИСАНОГ – МИШЉЕЊЕ И ПЕВАЊЕ О СМРТИ

Сажетак

Да бисмо приступили феномену смрти унутар грчког мишљења, потребно је да омогућимо сусрет Платона и Хомера, који на прву може да изгледа као већ познати сусрет о којем је и сам Платон писао, међутим, можемо рећи да и описани сусрет и онај који је уследио у филозофским рефлексијама након Платона, оцртава само један пар ципела у вишеструком разумевању њиховог односа. Мимезијски проблем, другим речима онтолошке потребе Платонове филозофије које успостављају уметност Хомеровог певања и сваке друге вештине на ниво ниже онтолошке регије знања није место сусрета овог рада. Рад смера на друге мимезијске проблеме које искрсавају на тлу разматрања феномена смрти, које нам се чине много специфичније и погодније да разумемо интерес Платоновог геста да разматра песништво и то у првом реду Хомерово мишљење и певање. Својеврсна танатологијађ Платоновог писма, нам нуди једно ново читање смрти и бесмртности која је опевана унутар његове онтологије, а којом отварамо једно савремено питање, смрти аутора.