Академско поштење означава демонстрацију и подржавање највишег интегритета и поштења у свим академским пословима којима се бавите у саставу образовних институција.

Редакција часописа А ПРИОРИ доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Приликом доношења одлуке редакција руководи се уређивачком политиком водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.

Редакција задржава дискреционо право да примљене рукописе процијени и не објави, уколико утврди да не одговарају прописаним садржинским и формалним критеријумима. У редовним околностима, редакција обавјештава аутора о томе да ли је прихватила текст у року од 1 до 3 мјесеца од датума пријема рукописа.

Редакција не смије имати било какав сукоб интереса у вези са рукописима које разматра. Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује главни уредник. Уредник и чланови редакције су дужни да благовремено пријаве постојање сукоба интереса.

Редакција је дужна да суд о рукопису доноси на основу његовог садржаја, без расних, полних/родних, вјерских, етничких или политичких предрасуда.

Уредник и чланови редакције не смију да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као повјерљиве и не смију се користити за стицање личне користи.

Уредници и чланови редакције дужни су да предузму све разумне мјере како би идентитет рецензената остао непознат ауторима прије, током и након поступка рецензије и како би идентитет аутора остао непознат рецензентима до окончања поступка рецензије.

ОБАВЕЗЕ АУТОРА

Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом мјесту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда. Такав рукопис се моментално искључује из даљег разматрања.

У случају да је послати рукопис резултат научноистраживачког пројекта или да је, у претходној верзији, био изложен на скупу у виду усменог саопштења (под истим или сличним насловом), детаљнији подаци о пројекту, конференцији и слично, наводе се у првој фусноти у раду. Рад који је већ објављен у неком часопису неће бити прештампан у часопису А ПРИОРИ.

Аутори су дужни да се придржавају етичких принципа који се односе на научноистраживачки рад. Аутори гарантују и да рукопис не садржи неосноване или незаконите тврдње и не крши права других. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтјева за накнаду штете.

Садржај рада

Рад треба да садржи довољно детаља и референци како би се рецензентима, а потом и читаоцима омогућило да провјере тврдње које су у њему изнесене. Намјерно изношење нетачних тврдњи представља кршење етичких принципа. Прикази морају бити прецизни и објективни.

Аутори сносе сву одговорност за садржај предатих рукописа и дужни су да, ако је то потребно, прије њиховог објављивања прибаве сагласност свих лица или институција које су непосредно учествовале у истраживању које је у рукопису представљено.

Аутори који желе да у рад укључе илустрације, табеле или друге материјале који су већ негдје објављени дужни су да за то прибаве сагласност носилаца ауторских права. Материјал за који такви докази нису достављени сматраће се оригиналним дјелом аутора.

Ауторство

Аутори су дужни да као ауторе наведу само она лица која су значајно допринијела садржају рукописа, односно дужни су да сва лица која су значајно допринијела садржају рукописа наведу као ауторе. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рукописа учествовала и друга лица која нису аутори, њихов допринос треба поменути у напомени или захвалници.

Навођење извора

Аутори су дужни да исправно цитирају изворе који су битно утицали на садржај истраживања и рукописа. Информације које су добили у приватном разговору или кореспонденцији са трећим лицима, приликом рецензирања пријава пројеката или рукописа и слично, не смију се користити без изричите писане дозволе извора.

Плагијаризам

Упозоравамо ауторе да се за сваки рукопис провјерава да ли је плагијат.
Рукописи код којих постоје јасне индиције да се ради о плагијату биће аутоматски одбијени и рад ће бити одбијен без даље рецензије.
Плагирање, односно преузимање туђих идеја, ријечи или других облика креативног израза и представљање као својих, представља грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Ако се установи да је рад који је објављен у часопису плагијат, исти ће бити повучен у складу са процедуром описаном под Повлачење објављених радова, а аутору неће бити дозвољено да у будућности објављује радове у часопису А ПРИОРИ.
Плагијат обухвата следеће:
- дословно или готово дословно преузимање или смишљено парафразирање (у циљу прикривања плагијата) дијелова текстова других аутора без јасног указивања на извор или обиљежавање копираних фрагмената (на примјер, кориштењем наводника);
- копирање слика или табела из туђих радова без правилног навођења извора и/или без дозволе аутора или носилаца ауторских права.
У наставку ћемо поред плагијаризма побројати најчешће облике кршења академског поштења који су забрањени од стране већине академских институција:

Плагијаризмом се у академском окружењу сматра усвајање или репродукција изворних интелектуалних креација (попут концепата, идеја, метода, података или израза, итд.) другог аутора (било да је ријеч о појединцу, групи или организацији) без одговарајућег признања (акредитације). То се може кретати од посуђивања одређене фразе или реченице до парафразирања туђе изворне идеје без навођења. Данас је у нашем умреженом дигиталном свијету најчешћи облик плагијаризма копирање и лијепљење интернет материјала без навођења извора.
Уобичајени облици плагијаризма
Постоји десет главних облика плагијаризма које студенти врше и то су:
1. Предаја туђег рада као свог.
2. Узимање одломака из властитог претходног рада без навођења цитата.
3. Преписивање нечијег дјела без правилног навођења извора.
4. Кориштење цитата, али не наводећи извор.
5. Испреплитање различитих извора у дјелу без навођења извора.
6. Цитирање неких, али не свих дијелова које треба цитирати.
7. Спајање цитираних и нецитираних дијелова рада.
8. Пружање одговарајућих цитата, али уз неуспјешно мијењање структуре и текста посуђених идеја.
9. Нетачно позивање на извор.
10. Превише ослањања на туђи рад. Неуспјех уношења изворне мисли у текст.
Као студент, постајете члан научне заједнице која цијени туђе идеје. У ствари, од вас ће се рутински тражити да референцирате и расправљате о мислима и писању других људи током стварања властитог дјела. Зато је толико важно разумјети шта је плагијаризам и кораке које можете предузети да бисте га избјегли.

Избјегавање плагијаризма

Слиједи неколико корисних смјерница које ће вам помоћи да избјегнете плагијаризам и покажете академско поштење у свом раду:
Цитати: Ако директно цитирате неко друго дјело, наведите свој извор.
Парафраза: Ако туђу идеју преточите у своје ријечи, још увијек требате навести аутора.
Визуелни материјали: ако наводите статистику, графиконе или табеле из студије, наведите извор. Имајте на уму да уколико ви нисте извршили изворно истраживање, тада требате навести особу (е) или институцију итд. које то јесу урадиле.
Најлакши начин да се осигурате да случајно не плагирате туђи рад је вођење пажљивих биљешки док истражујете. Ако истражујете на wебу, обавезно копирајте и залијепите везе у биљешке како бисте могли пратити wеб мјеста која посјећујете. Обавезно наведите све изворе које консултујете.

Посљедице плагијаризма

У академском свијету плагијаризам студената обично се сматра врло озбиљним казненим дјелом које може резултовати казнама као што је лош успјех на појединачном испиту, читавом курсу или чак избацивањем из институције.

Варање

Варање може имати облик пушкица, преписивања гледајући у нечији туђи рад током испита или било каквог забрањеног облика размјене информација међу ученицима током испита. Током година су разрађене развијене методе варања и то: скривање биљешки у тоалету, у графичке дигитроне, мобилн етелефоне и друге електронске уређаје. Варање се од осталих облика академског непоштења разликује по томе што се у варање могу укључити људи без икакве академске користи по саме себе. Па на примјер, ученик може недопуштено помагати пријатељу током теста, тако што му шаље одговоре на питања и тиме врши радњу варања, а при томе нема никаквих бенефита за себе.

Превара

Превара је пружање лажних података испитивачу а тиче се академским тестирања. Примјери превара укључују узимање више времена за полагање код куће него што је допуштено, пружање непоштених изговора када се тражи продућење рока или лажно тврђење да сте предали рад.

Фалсификовање

Фалсификовање је измишљање података, информација или цитата у академском задатку. То укључује измишљање цитата ради подупирања аргумената или измишљање цитата. Фалсификација је најчешћа у природним наукама, гдје студенти понекад фалсификују податке како би експерименти “успјели” или се изводе лажне тврдње о проведеном истраживању.

Сукоб интереса

Аутори су дужни да у раду укажу на финансијске или било које друге сукобе интереса који би могли да утичу на изнесене резултате и интерпретације.

Грешке у објављеним радовима

У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да моментално о томе обавијесте уредника или издавача и да са њима сарађују како би се рад повукао или исправио.

Предавањем рукописа редакцији часописа А ПРИОРИ аутори се обавезују на поштовање наведених обавеза.

ОБАВЕЗЕ РЕЦЕНЗЕНАТА

Рецензенти су дужни да стручно, аргументовано, непристрасно и у задатим роковима доставе уреднику оцјену научне вриједности рукописа.

Рецензенти евалуирају радове у односу на усклађеност теме рада са профилом часописа, релевантност истраживане области и примијењених метода, оригиналност и научну релевантност података изнесених у рукопису, стил научног излагања и опремљеност текста научним апаратом.

Рецензент који има основане сумње или сазнања о кршењу етичких стандарда од стране аутора дужан је да о томе обавијести уредника. Рецензент треба да препозна важне објављене радове које аутори нису цитирали. Он треба да упозори уредника и на битне сличности и подударности између рукописа који се разматра и било којег другог објављеног рада или рукописа који је у поступку рецензије у неком другом часопису, ако о томе има лична сазнања. Ако има сазнања да се исти рукопис разматра у више часописа у исто вријеме, рецензент је дужан да о томе обавијести уредника.

Рецензент не смије да буде у сукобу интереса са ауторима или спонзором истраживања. Уколико постоји сукоб интереса, рецензент је дужан да о томе моментално обавијести уредника.

Рецензент који себе сматра некомпетентним за тему или област којом се рукопис бави дужан је да о томе обавијести уредника.

Рецензија мора бити објективна. Коментари који се тичу личности аутора сматрају се непримјереним. Суд рецензената мора бити јасан и поткријепљен аргументима.

Рукописи који су послати рецензенту сматрају се повјерљивим документима. Рецензенти не смију да користе необјављен материјал из предатих рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора, а информације и идеје изнесене у предатим рукописима морају се чувати као повјерљиве и не смију се користити за стицање личне користи.

РАЗРЈЕШЕЊЕ СПОРНИХ СИТУАЦИЈА

Сваки појединац или институција могу у било ком тренутку да уреднику и/или редакцији пријаве сазнања о кршењу етичких стандарда као и друге неправилности и да о томе доставе неопходне информације/доказе.

Провјера изнесених навода и доказа

Главни и одговорни уредник ће у договору са редакцијом одлучити да ли да покретеће поступак који има за циљ провјеру изнесених навода и доказа.
Током тог поступка сви изнесени докази сматраће се повјерљивим материјалом и биће предочени само оним лицима која су директно укључена у поступак.
Лицима за која се сумња да су прекршила етичке принципе биће дата могућност да одговоре на оптужбе изнесене против њих.
Ако се установи да је заиста дошло до неправилности, процијениће се да ли их треба окарактерисати као мањи прекршај или грубо кршење етичких стандарда.

Мањи прекршај

Ситуације окарактерисане као мањи прекршај рјешаваће се у директној комуникацији са лицима која су прекршај учинила, без укључивања трећих лица, нпр.:
- обавјештавањем аутора/рецензената да је дошло до мањег прекршаја који је проистекао из неразумијевања или погрешне примјене академских стандарда;
- писмо упозорења аутору/рецензенту који је учинио мањи прекршај.

Грубо кршење етичких принципа

Одлуке у вези са грубим кршењем етичких стандарда доноси главни и одговорни уредник, у сарадњи са редакцијом и, ако је то потребно, одређеном групом стручњака. Мјере које ће предузети могу бити слледеће:
- објављивање саопштења или уводника у ком се описује случај кршења етичких принципа;
- слање службеног обавјештења руководиоцима или послодавцима аутора/рецензента (уколико је наведена афилијација);
- повлачење објављеног рада у складу са процедуром описаном под Повлачење објављених радова;
- ауторима ће бити забрањено да током одређеног периода шаљу радове у часопис;
- упознавање релевантних стручних организација или надлежних органа са случајем како би могли да предузму одговарајуће мјере.

Приликом разрјешавања спорних ситуација редакција се руководи смјерницама и препорукама Одбора за етику у издаваштву (Цоммиттее он Публицатион Етхицс – ЦОПЕ): хттп://публицатионетхицс.орг/ресоурцес/.

ПОВЛАЧЕЊЕ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

У случају кршења права да ли издавача, носилаца ауторских права или аутора, или пак повреде професионалних етичких кодекса, тј. у случају слања истог рукописа у више часописа у исто вријеме, лажних тврдњи о ауторству, плагијату, манипулацији подацима у циљу преваре, као и у свим другим случајевима грубог кршења етичких принципа, објављени рад се повлачи.

Стандарди за разрјешавање ситуација када мора доћи до повлачења рада дефинисани су од стране библиотека и научних тијела, а иста пракса је усвојена и од стране часописа А ПРИОРИ: у електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (ХТМЛ линк) са обавјештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на ПДФ документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).