КРИТИЧКИ ОРИЈЕНТИСАНА НАСТАВА ФИЛОЗОФИЈЕ - КАКО НАСТАЈУ ПИТАЧИ У ШКОЛИ? -

Сажетак

Водећи мотив пропитивања методолошких проблема филозофије у средњошколској настави у овом раду почива на темељном захтеву за буђењем и подстицањем упитне моћи ученика као основе њиховог аутентичног мисаоног процеса, што има далекосежни утицај на целину образовно-васпитног развоја ученика. Усредсређеност разматрања на критички карактер мишљења, на то како створити питаче у школи, дајући водећу реч питањима и отуда потеклом пропитивању у догађању филозофије на часу, при томе никако не умањује значај стицања филозофског образовања младих, већ напротив упућује на њихову комплементарност. Јединствени процес мисаоно рискантног трагања наставника и ученика за властитим питањима и одговорима уводи наставу филозофије у једну сасвим нову дијалошку димензију односа према филозофским садржајима, далеко животнију и делотворнију и у погледу односа према свим другим наставним садржајима – у потрагу за образованошћу. Ипак, ова методолошка настојања увелико остају ограничена вишемиленијумски окошталом логичком основом знања и мишљења у логици тврдеће мисли, остају у дубокој сенци заборава логоса - изворног логоског отпочињања филозофије и науке мишљењем које пита. Мисаона страност онто-логичког првенства питања епохално тријумфује у ставу о саморазумљивој датости и неосвешћеним токовима постварења једног кибернетско-технички усмереног аутоматизованог савременог света. Насупрот томе стоји с једне стране пробој филозофског захтева аутентичног мишљења за логичким приматом упитног мишљења, а с друге стране препород образовања кроз целовити развој томе примерене педагошке праксе. Због тога треба у свакој прилици да престанемо да преносимо и предајемо филозофију и уместо тога да је са саговорницима заједно-питајући стварамо и живимо.