https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori <p>Научно-популарни часопис А приори (<a href="http://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/index">www.casopisapriori.com</a>) је научни часопис филозофског Удружења Софиа из Бање Луке.</p> <p>А приори публикује необјављена научноистраживачка постигнућа као оригиналне и прегледне научне, односно стручне радове из области друштвено хуманистичких наука, као и радове из области књижевности. Поред категоризованих чланака у часопису су заступљени и:</p> <p>• интервјуи, <br />• преводи, <br />• есеји, <br />• прикази, <br />• поезија, <br />• проза, <br />• ученици,<br />• коментари,<br />• извјештаји.</p> <p>А приори омогућава ауторима публиковање њихових научних истраживања након уобичајене процедуре у уредничком одбору и квалитетних рецензија.</p> <p>Часопис се публикује “publish as you go” у онлине формату. А приори је постао међународно препознатљив часопис, чији су радови индексирани у признатим међународним базама као што су: РОАД, ДОАЈ, ЕРИХ ПЛУС, Гугл Сколар, итд.</p> <p>Циљ је да у наредном периоду часопис буде што видљивији и препознатљивији и у другим међународно признатим базама у свијету, те да прати најсавременија дешавања у свијету издаваштва.</p> <p>С тим у вези, научно-популарни часопис А приори од 2023. године слиједи праксу савремених научних часописа, а то је ин пресс издаваштво. Наиме, ин пресс или у штампи означава објављивање радова рецензираних и прихваћених за објављивање од стране рецензената и уредништва часописа, а редослиједом како радови бивају одобрени, све до финалне верзије часописа.</p> <p>По финалној обради свих текстова који ће се објавити у текућем броју, часопис се закључује и отвара се позивно писмо за достављање радова у наредни број часописа.</p> <p>Уредништво А приори часописа чине позната и реномирана имена из области друштвено хуманистичких наука и књижевности из Босне и Херцеговине, Србије, Хрватске и свијета, афирмисаног међународног кредибилитета.</p> <p>Позивамо и охрабрујемо научнике, књижевнике, али и младе истраживаче да шаљу своје радове за часопис А приори.</p> <p>На овом мјесту ћете пронаћи информације о циљевима и обухвату, етичким принципима, поступку рецензирања и политику о ауторским правима, лиценцирању и отвореном приступу часописа.</p> Association for Promotion of Culture and Thinking "Sofia" sr-RS@latin А приори - Научно популарни часопис 2744-1288 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/320 <p>Рад анализира Хабермасову тезу о порицању рефлексије у контексту критике савременог сцијентизма и метафизике, доводећи је у дијалог са Хајдегеровим филозофским пројектом. Полазећи од традиције Франкфуртске школе, показује се да и филозофија и наука дијеле заједничке позитивистичке претпоставке, које се огледају у некритичком прихватању предметности и инструменталне рационалности. Хабермасов позив на обнову рефлексије тумачи се као покушај превазилажења ових ограничења кроз критичко и еманципаторско мишљење. Међутим, рад упућује да се унутар Хајдегеровог приступа проблему позитивизма могу изнаћи ставови који указују на радикалнији приступ наведеном проблему и то тако што је њима доведена у питање сама рефлексија, мишљење и филозофија као таква. Узимајући у обзир Хајдегеров концепт заборава бивствовања, чини се да се и позив на обнову рефлексије већ налази унутар позитивистичког хоризонта који номинално покушава да превазиђе. У раду ћемо размотрити питање да ли се унутар Хајдегерових филозофских полазишта заиста могу изнаћи ставови који су темељнији од претходно наведених захтјева за радикалном филозофском самокритиком основних принципа мишљења коју налазимо код представника Франкфуртске школе.</p> Саша Лакета Милијана Сладојевић Малеш Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 13 24 10.5281/zenodo.22179798 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/321 <p>У раду се указује на то да Хајдегерова перспектива промишљања доминације технике у индустријском капитализму излази из уобичајеног оквира проблематизовања. Према Хајдегеру цивилизацијска странпутица техничког модела света је у редукцији мишљења на његову инструменталну улогу махиновања и прерачунавања. Као што планета Земља и њена атмосфера постају сировине унутар технолошког дискурса реалности тако и човек постаје људски материјал који се одређује за претпостављене циљеве. Захваљујући даљнем необузданом развоју технологија суочени смо данас са новом мутацијом капитализма, опасном по човека као и претходни облици капитализма. Реч је о надзорном капитализму, трансформисаном капиталистичком поредку насталом открићем бихевиоралног вишка. Надзорни капитализам полаже право на људску природу као нови робни изум. Данас се суштина самог човека отима за потребе тржишног пројекта новог века.</p> Еди Даруши Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 25 33 10.5281/zenodo.22179852 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/348 <p>Коментар.</p> Теа Павловић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 148 149 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/349 <p>Коментар.</p> Теа Павловић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 150 151 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/322 <p>Овај рад се бави анализом трансформације односа љекара и пацијента у контексту савремених технолошких и друштвених промјена. У фокусу је питање како се, под утицајем техничко-економских иновација, вјештачке интелигенције и вриједносног плурализма, мијења димензија комуникације, повјерења и одговорности у медицини. Рад представља преглед различитих модела односа љекара и пацијента, од традиционалног патерналистичког, преко информативног, до модела заједничког одлучивања и интегративног модела заснованог на етици бриге. Аутор истиче важност етичког оквира и едукације како љекара тако и пацијената, те закључује да и у доба технолошке медикализације, очување људског достојанства и повјерења мора остати у сржи медицинске праксе.</p> Милица Татић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 34 42 10.5281/zenodo.22179912 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/324 <p>Аутор се у овом раду труди да из што више могућих перспектива истражује (не)постојање теоријског, практичког и практичног појма здраве демократије. Кроз неколико поглавља аутор је од почетних презентација о различитим демократским системима установио како се здрава демократија најбоље може позиционирати као епифеномен делиберативног демократског уређења. У складу са тим, одабрани су кључни аутори који су већ дали своје доприносе пишући на ову тему, међу којима се највише истакао Нед Кросби са својом идејом, која је кроз публикацију из 2003. године, а касније и оснивање организације прерасла у нешто што се може назвати Агендом Здрав(љ)е Демократије. Анализирајући све што је било речено, аутор је у закључном разматрању, рекапитулирајући све што је по његовом суду било предметно релевантно, оставио отвореним питање - да ли је здрава демократија само веома добро политичко-теоријски замишљена потка или она има реалних могућности да постане до краја изведен вез у оквирима којег људи могу слободно да бивствују и делају, задовољни сопственим опипљивим политичко-здравоживотним продуктом?</p> Вук Трнавац Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 43 56 10.5281/zenodo.22179948 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/325 <p>У капиталистичком свету, према постмодерним мислиоцима, масовни медији овладавају предметима, односно целокупном стварношћу, стварајући од савременог друштва моћно потрошачко друштво у којем се сам процес потрошње може посматрати као процес класификације и друштвене диференцијације у ком су знакови/предмети уређени као статусне вредности у социјалној хијерархији. Међутим, истражујући утицај који данас имају технолошке револуције на економију, политику и друштво, савремени аутори указују на настанак новог облика капитализма: надзорног капитализма – у којем корисници технолошког универзума више нису клијенти/потрошачи него сировина за прикупљање података и трансформацију личних мисли ради стицања што већег профита власницима капитала и у којем демократија посрће под богатством и моћи шачице неодговорних технолошких корпорација.</p> Еди Даруши Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 57 66 10.5281/zenodo.22180016 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/345 <p>Награђени радови.</p> Огњен Ристић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 135 140 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/346 <p>Награђени радови.</p> Ламија Мандал Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 141 143 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/347 <p>Награђени радови.</p> Амина Шехић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 144 146 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/326 <p>Esej.</p> Буовац Буовац Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 67 68 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/327 <p>Есеј.</p> Зоран Грбић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 69 75 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/328 <p>Есеј.</p> Срђан Јанковић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 76 82 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/329 <p>Есеј.</p> Томислав Крсмановић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 83 88 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/330 <p>Поезија.</p> Павле Зељић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 90 91 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/331 <p>Poezija.</p> Ранко Павловић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 92 92 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/332 <p>Поезија.</p> Иван Правдић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 93 95 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/333 <p>Поезија.</p> Душан Живковић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 96 96 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/334 <p>Поезија.</p> Драган Митић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 97 98 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/335 <p>Поезија.</p> Гордана Тешановић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 99 99 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/336 <p>Проза.</p> Аднадин Јашаревић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 100 104 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/337 <p>Проза.</p> Милош Ристић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 105 110 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/338 <p>Проза.</p> Огњен Крњаја Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 111 116 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/339 <p>Проза.</p> Белма Курталија Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 119 119 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/340 <p>Проза.</p> Звонко Мијатовић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 117 118 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/341 <p>Проза.</p> Синиша Митрић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 120 120 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/342 <p>Есеј.</p> Иван Поцони Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 121 123 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/343 <p>Есеј.</p> Анђела Пиљагић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 124 127 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/344 <p>Есеј.</p> Јелена Кљајевић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-31 2026-08-31 6 1 128 129 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/318 <p>Уводна ријеч.</p> Мирослав Дринић Сва права задржана (c) 2026 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2026-08-30 2026-08-30 6 1 1 9 https://www.casopisapriori.com/index.php/apriori/article/view/317 <p>Интервју.</p> Питер Сингер Сва права задржана (c) 2025 https://creativecommons.org/licenses/by-sa/4.0 2025-09-28 2025-09-28 6 1 9 11