А приори - Научно популарни часопис

ФИЛОЗОФИЈА ПРИЈАТЕЉСТВА: ШТО ЧИНИ ДОБРОГ ПРИЈАТЕЉА?

Харун Шута — 2025-07-24

Награђени радови.

ДА ЛИ СМО ИЗАШЛИ ИЗ ПЛАТОНОВЕ ПЕЋИНЕ?

Маја Ђурица — 2025-07-24

Награђени радови.

ДА ЛИ СМО ИЗАШЛИ ИЗ ПЛАТОНОВЕ ПЕЋИНЕ?

Стрибор Ђурић — 2025-07-24

Награђени радови.

Бронхопнеумонија, Рино, Рођени наопако, Хотел Акапулко, Овдје су Аустријанци строжи од бурбона

Иван Позони — 2025-07-24

Поезија.

Липова улица, Палеолит, Трудови, Учинио сам пуно зла, Кина

Дејан Шимурда — 2025-07-24

Поезија.

Прва песма, Фрагменти, Казаљке и леденице, Први комшија Бретонов, Пси

Изудин Ашћерић — 2025-07-24

Поезија.

Без имена, Безимена, Једном заљубљенику у китове и приче

Марко Весић — 2025-07-24

Поезија.

Птица, Спиритид евеј, (Како само чезнем да) кажем ти, Стотину година дијели ме од џеза, У маслиновом уљу пчела утопљена

Дејан Тешић — 2025-07-24

Поезија.

Напој ме, уби ме жеђ, Ево, ова строфа је дом, Чак и кад си у дубоком мраку, Сети се: ти летиш ка светлости, Звер у мом срцу увек те намирише, Даље иди!

Аврић Аврић — 2025-07-24

Поезија.

Дозивање сна, Исповест једног кактуса, У хербаријуму, Докле, Буђење

Вида Ненадић — 2025-07-24

Поезија.

Цосмиц Пуб, Поштени промашаји, Летопис закочених крила, Корпе рутине, Остављена метафизика

Бојан Лазикић — 2025-07-24

Поезија.

Мрави из утичница, Феникс у кавезу, Дјеци новог доба (Даждевњак у бестиаријуму) Бертолту Брехту

Павле Глигоровић — 2025-07-26

Поезија.

Неиспаваност, Тињалице, Фигурице, Рој

Стеван Срејић — 2025-07-26

Поезија.

Све што смо жељели, Не личе све смрти на Хад, Повратак

Сенада Ужичанин — 2025-07-26

Поезија.

Дом културе, Мојим ноћима у Ликеји, Сумблимација на земљи, Бановић Страхиња – Караман

Сехада Баждаревић — 2025-07-26

Поезија.

Декаденција романтизма, Бесмислена мисао, Знак и значење, Идеје

Анастасија Радак — 2025-07-26

Поезија.

Линија, Незахвална

Ања Жигмановић — 2025-07-26

Поезија.

Циклус пјесама: Подсвјесни рат

Феђа Николиновић — 2025-07-26

Поезија.

Смог у хеланкама, Погреб Луцифера, Префињени

Растко Познановић — 2025-07-26

Поезија.

Хермелика, Црвоточина

Теодора Остојић — 2025-07-26

Поезија.

Углавном идем на бус у 8, Пјесма о ријеци, И након толико, Сунце зимског дана

Никола Турковић — 2025-07-26

Поезија.

Бор

Благица Станоеска — 2025-07-26

Поезија.

ПРОСПЕРО: Одломак из прозе у настајању

Иван Деспотовић — 2025-07-26

Проза.

Малехна Смрт

Аднадин Јашаревић — 2025-07-26

Проза.

Радост је прави стимуланс у људском животу

Властимир Станисављевић Шаркаменац — 2025-07-26

Проза.

Бројеви: Уломак из рукописа испричане поезије

Фрањо Матановић — 2025-07-26

Проза.

Сценарио, Молитва

Далибор Шкорић — 2025-07-27

Проза.

Срце под опсадом

Маја Марковић — 2025-07-27

Проза.

Аристотел је крив, Збогом, Себичност, разуме се, Бесмртни милијардер

Милан Манић — 2025-07-27

Проза.

Савршенство

Милош Милосављевић — 2025-07-27

Проза.

Кратка прича

Драган Ивановић — 2025-07-27

Проза.

Само на час

Тања Крстић — 2025-07-27

Проза.

О хладном човеку

Саша Тодоровић — 2025-07-27

Проза.

Туга је лака кад је носи неко други

Жељка Башановић Марковић — 2025-07-27

Проза.

Газишта

Јован Ковачевић — 2025-07-27

Проза.

Неиспричана Прича

Борислав Батин — 2025-07-27

Проза.

Облаци

Џемс Крерар Рини — 2025-07-27

Превод.

Шездесет

Фабиан Северо — 2025-07-27

Превод.

За сто година све је заборављено, Гребен, Мој гроб

Кнут Хамсун — 2025-07-27

Превод.

Поетске параболе у романима „Таи“, „Последња станица Британија“, „Човек из нехата“ и поетској збирци „Елен“ Горана Гоцића

Јелена Недељковић Благојевић — 2025-07-27

Есеј.

Ништа не постоји, Шапат, Киша, Љубичасти поглед

Алекса Милошевић — 2025-07-27

Ученици.

Љубав

Адријана Јусеновић — 2025-07-27

Ученици.

Крај

Анђела Миросављевић — 2025-07-27

Ученици.

Чежња

Анђелија Давидовић — 2025-07-27

Ученици.

СУКОБ МРТВИХ: ДВИЈЕ АНТИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ СМРТИ

Никола Богићевић — 2025-07-22

У раду ће бити приказано античко поријекло двије симболичке конструкције смрти. У првој се сахрањује и опредмећује покојник као дио једне културе и пасивни објекат трансформације, то јест преласка из свијета живих у заједницу мртвих, док друга, за филозофску традицију много значајнија, представља рађање човјека контемплације и теорије те рад на његовом одржању. Ова стратегија није ништа друго до покушај да се “умре за живота”, да би се привидно умирући субјект својом вољом интегрисао у још јачи и потентнији поредак борбе против неминовности оног несталног и смртног. Такође, двије стратегије показују да савремени човјек из античког наслеђа може учити о два пута бесмртности, оног у памћењу заједнице као друштвено потврђеног бића, и оног идејног, који се мјери према доприносу појединца у сфери континуираног напора да се свијет исправно протумачи и схвати.

СМРТ ЈЕ РОЂЕЊЕ: ЗАГРЕЈ-ДИОНИСКИ МИТ У ДИЈАЛОГУ СА САВРЕМЕНОШЋУ

Младен Матић — 2025-07-22

Аутор у овом раду показује један од начина на који се може интерпретирати мит о Дионису и Загреју. С тим у вези, рад представља изворна појављивања овог својеврсног божанства, али тим изворним појављивањима се приступа из перспективе савремености. Конкретније, аутори који су у оптицају су Ниче, Ками, Валденфелс, Барт итд. Нит водиља коју аутор прати у овом раду тиче се управо „невременитости“ појма страног. То не говоримо као негативну карактеристику, нити као позитивну, већ карактеристику лишену вредносних одредница. Аутор детектује да се појам страног може ишчитавати из антике и то из различитих појава Загреја и Диониса. Важно је нагласити да се таква слика добија тек пошто се успоставе везе између поменутих појављивања. Мислити страно онда постаје неизбежно када се помисли на Диониса и/или Загреја. Један од кључних момената у тој повезаности различитих појављивања овог божанства јесте смрт Загреја, односно рођење Диониса. У том смислу и наслов рада просијава. Управо тај моменат се чини као круцијалан за разумевање афирмације живота, а кроз ту афирмацију живота
онда и само страно. Аутор приступа из савремене перспективе у покушају да дати мит уобличи новим рухом.

СМРТ И БЕСМРТНОСТ У АНТИЧКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ. БЕСМРЋЕ У СМРТИ

Синиша Митрић — 2025-07-23

У овом стручном чланку анализиран је антиномични појмовни дублет смрт-бесмртност, представљено филозофско и духовно искуство које се у вези са том напетошћу баштинило у богатом културном наслеђу антике. У том смислу понуђена је својеврсна панорама различитих мисаоних поставки и практичних држања, од рационалних преко имагинативних до егзистенцијалних. Циљ је био да се кроз један шири оквир и указивање на везе посредовања различитих позиција у односу на изазовну тему, дође до продубљеног разумевања граничних феномена људског постојања. Ослањајући се на „дескриптивну методу рада на проблему“ аутор је покушао да кроз актуелизацију ових питања у најновијем времену изоштри слику сложеног упита и фокусира читалачку пажњу. Тематска амбивалентност најављена кроз сам назив рада усмеравала је даље „компаративне анализе“ и креативне синтезе. На тај начин су се
пратила преплитања и аналогијска корелирања између значајних филозофских писаца, митолошких приређивача и теолошких документариста. Указивало се на антрополошке разлике, психолошке варијације и метафизичке отклоне у односу на непознато. На неколико места у овом спису цитиране су језгровите мисли и стихови, са намером да осенче ишчезавајуће близине конвергентних истраживачких настојања. У предоченом тексту је такође учињен смео покушај да се, следећи тај стидљиви траг стигне до оног заједничког става и људског усправљања пред непрозирним огледалом смрти. На крају се, без обзира на све опреке и несугласице у тумачењу лимеса постојања и установљену чињеницу да су супротстављени термини на једном дубљем нивоу дијалектички повезани, дошло до живице живота, којом нас из века у век обмотава неуморна плетисанка љубави.

САРТРОВА МУЧНИНА – ПРЕРЕФЛЕКСИВНИ ЦОГИТО И ПРИЗИВАЊЕ У ЕГЗИСТЕНЦИЈУ КРОЗ МЕДИЈ УМЕТНОСТИ

Андреа Шукара — 2025-07-23

Овај рад настоји да објасни Сартров појам Мучнине као специфични процес самоспознаје односно спознаје постојања, излажући основна одређења егзистенцијалистичке филозофије и уметности, као и њихову онтолошку позадину и исходишта, кроз праћење доживљаја Антоана Рокантена у роману Мучнина; такође уз осврт и на одређене компаративне појмове у историји књижевности.

ГЛАС И ПИСМО НЕПОТПИСАНОГ – МИШЉЕЊЕ И ПЕВАЊЕ О СМРТИ

Милана Симин — 2025-07-23

Да бисмо приступили феномену смрти унутар грчког мишљења, потребно је да омогућимо сусрет Платона и Хомера, који на прву може да изгледа као већ познати сусрет о којем је и сам Платон писао, међутим, можемо рећи да и описани сусрет и онај који је уследио у филозофским рефлексијама након Платона, оцртава само један пар ципела у вишеструком разумевању њиховог односа. Мимезијски проблем, другим речима онтолошке потребе Платонове филозофије које успостављају уметност Хомеровог певања и сваке друге вештине на ниво ниже онтолошке регије знања није место сусрета овог рада. Рад смера на друге мимезијске проблеме које искрсавају на тлу разматрања феномена смрти, које нам се чине много специфичније и погодније да разумемо интерес Платоновог геста да разматра песништво и то у првом реду Хомерово мишљење и певање. Својеврсна танатологијађ Платоновог писма, нам нуди једно ново читање смрти и бесмртности која је опевана унутар његове онтологије, а којом отварамо једно савремено питање, смрти аутора.

ПОЛИТИКА ИДЕНТИТЕТА И РЕЛИГИОЗНА ПРОПАГАНДА НА ОПШТИМ ИЗБОРИМА У НИГЕРИЈИ 2023: ПОЗИВ НА ДРУШТВЕНИ МИР

Алими Квадри Оламилекан — 2025-07-23

Није спорно да општи избори 2023. у Нигерији не само да остављају политички ожиљак у мислима многих Нигеријаца, већ и трајни печат у политичком систему и изградњи нације. Док неки Нигеријци броје своје политичке добитке, други такође броје своје политичке губитке, стога је то проширило ниво дезинтеграције у процесу изградње нације и губитак патриотизма међу Нигеријцима. У историји избора у Нигерији, прошли избори су једни од најконтроверзнијих од 1999. године када се земља вратила демократском систему. Политичка атмосфера интензивирала се утицајем фактора идентитетске политике и вјерске пропаганде међу грађанима. Нажалост, прошла администрација није испунила велика очекивања маса за које се вјеровало да су бољи избор странке која доноси дивиденде демократије народу након неуспјеха бивше политичке странке која се готово двије деценије држала на власти. Међутим, с још једним тешким разочарањем, неки Нигеријци, углавном млади, тражили су вјеродостојног кандидата као носиоца друге политичке странке како би одредили пут према новој Нигерији за којом се залажу од независности. То је довело до избора с три кандидата поларизираних на темељу тужби и противтужби о етничкој осјетљивости и вјерским идентитетима између сјеверне и јужне Нигерије. Рад испитује утицај политике идентитета и вјерске пропаганде на развој изборног сустава у Нигерији. Усвојена је квалитативна метода кориштењем секундарних извора и емпиријских студија како би се процијенио положај етно-религијског идентитета у нигеријском политичком систему. Студија је открила да је нација етнички подијељенија и дезинтегрирана међу неким етничким скупинама, посебно нигеријском омладином, због резултата избора. Рад даје препоруке о усвајању најприкладнијег примјењивог и изведивог система власти који би поштовао и признавао етно-религијске идентитете, уклањао маргинализацију и осигуравао једнаку заступљеност у нигеријском политичком систему.

ПУТ КА ЈЕДНАКОСТИ: ЖЕНЕ И ЊИХОВ ПОЛОЖАЈ У СРБИЈИ 19. ВИЈЕКА

Тамара Раковић — 2025-07-23

На основу већ доступне литературе и извора, у овом раду осврнућемо се на положај жена у Србији 19. вијека. Анализирајући шири историјски контекст борбе за права жена, обратићемо пажњу и на то како је сам политички положај оновремене Србије утицао на развој борбе за побољшање друштвеног положаја жена. Изнијећемо сажети преглед српског законодавства и школства и покушати представити различите и дјелимично супростављене струје мишљења које су истовремено постојале и формирале схватања која су утицала на положај женског дијела становништва. Тај положај, у великој мјери потчињен, био је другачији на селу и у граду, али у обје средине одржавао се уз помоћ патријархалних схватања цјелокупног друштва, укључујући ту и схватања самих жена. Ипак, он је временом доживљавао промјене. Изузетно неповољан почетком 19. вијека, он је заједно са општим развојем Србије и под утицајем западних струјања кроз читав 19. вијек постајао све бољи. У том контексту, жене у Србији су у 19. вијеку добиле снажну подлогу на основу које су се у 20. вијеку успјеле изборити за друштвену равноправност.

ЈОВАН ДУЧИЋ. КТИТОР, МЕЦЕНА И РОДОЉУБ – ДВА ДАРИВАЊА

Петар Милошевић — 2025-07-23

Свима нам је добро познат Јован Дучић, односно његово књижевно дјело. О томе се много писало, одржавани су научни скупови, брањене докторске дисертације, а сваке године одржавају се и „Дучићеве вечери поезије“ у Требињу, манифестација која за своју тему увијек има неку повезницу са чувеним нашим пјесником. Међутим, Јован Дучић није био само књижевник. Његова дипломатска каријера трајала је дуже од три деценије. Но, Дучић је био више и од тога. Он је био партиота и родољуб који је стално настојао да учини нешто за свој родни град. Изванредним осјећајем за умјетност он је то и постигао. Данас се у Требињу и даље налазе и чувају Дучићеви поклони. Такође, Дучић је био и велики добротвор и мецена. Он је подржавао младе људе и ентузијасте који желе да уче, да сазнају нешто ново. Свесрдно је подржавао и талентоване, а непознате умјетнике. У овоме раду приказана су његова два даривања управо младим људима – дјеци, који су се пред њим представили у најбољем могућем свјетлу.

ДА ЛИ КАПИТАЛИЗАМ ИМА АЛТЕРНАТИВУ?

Еди Даруши — 2025-07-23

У раду се указује на то да су узроци климатског хаоса у који смо доспели капиталистички императив акумулације те вишедеценијски заокрет ка идеологији слободног тржишта. Дакле размишљање о узроку климатске кризе упућује на неолиберални модел капитализма, односно на модел неограничене потрошње и исцрпљивања ресурса животне средине. Да би се спречило продубљивање климатске катастрофе неопходан је алтернативни економски план на националном и глобалном нивоу, координисана акција великих сила, односно државни интервенционизам као алтренатива дерегулисаном тржишту неолибералног капитализма. Овим алтернативним економским моделом био би покренут трансфер финансирања и технологија у досад невиђеном обиму. Научно-технолошки прогрес у служби одрживог развоја и промена техно-економске парадигме која мења вредносне системе у свим сферама економије, државе и друштва. Овај еволутивни процес економиста Јозеф Шумпетер (Јосепх Сцхумпетер) назвао је креативна деструкција у којој старе вредности, знање и капитал бивају уништени а само она знања која се повежу са иновацијама успеће да преживе и повећају своју вредност. Предузетништво, нова технологија и јака држава. То су кључни појмови за нови одржив раст. Међутим захтев за штедљивим коришћењем ресурса и рециклирањем и даље лежи у максимизацији искоришћености што представља још једно сведочанство способности капитализма да преузме идеологије које му се наизглед противе. Отуда је неопходан “рад мишљења” које ће успоставити нову политику и глобалну стратегију и усмерити глобално човечанство ка новим алтернативама хегемонистичком капитализму.

КАКО СЕ (НЕ) БОЈАТИ СМРТИ

Сузан Бури — 2025-07-23

Кроз вијекове, многи су мислиоци били забринути да наши страхови од смрти кваре наше животе. Дијелећи ту забринутост, епикурејци су тврдили да можемо добро живјети само ако смрт видимо онакву каква она јест: као пуко “ништа” којег се није умјесно бојати. Ја показујем како овај аргумент зависи од претпоставке да је теорија благостања менталног стања тачна. Ако одустанемо од ове претпоставке, могло би бити прикладно бојати се смрти. Користећи своју филозофску расправу о томе када и како је прикладно бојати се смрти, формулишем три стратегије за држање под контролом наших страхова повезаних са смрћу. На тај начин мој рад слиједи терапеутску традицију у филозофији, за чији потенцијал подстичем ефективне алтруисте да истраже.

СМРТ И БИТАК – КРИТИКА ПЛАТОНИСТИЧКЕ БЕСМРТНОСТИ ИЗ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ ОНТОЛОГИЈЕ

Роман Шимуновић — 2025-07-24

Есеј.

ШТА МОЖЕМО ДА НАУЧИМО ИЗ СОКРАТОВОГ ОДНОСА ПРЕМА СМРТИ?

Данијела Вучевић — 2025-07-24

Есеј.

КРУЖНО КРЕТАЊЕ ДУШЕ:ОД АНТИКЕ ПА ДО ДАНАС

Теа Павловић — 2025-07-24

Есеј.

ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЧОВЕКА, ИЗ УГЛА ЈЕДНОГ ПРАВНИКА

Слободан Р. Мартиновић — 2025-07-24

Есеј.

ПАРМЕНИД И ХЕРАКЛИТ: СРОДНОСТ ПО РАЗЛИЦИ

Гордан Живић — 2025-07-24

Есеј.

„СВЕТ СЕ ДЕЛИ НА ЉУДЕ КОЈИ МИСЛЕ И НА ЉУДЕ КОЈИ ИМАЈУ МИШЉЕЊЕ“

Марија Караџић — 2025-07-24

Есеј.

ПОЛИТИЧКА И МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ

Александар Стојановић — 2025-07-24

Есеј.

ОБЈЕКТИВИСТИЧКИ РАЦИО И СРЕЋА

Сањин Шахмановић — 2025-07-24

Есеј.

ФИЛОЗОФИЈА ЏОРЏ БАРКЛИЈА И ФИЛОЗОФСКИ ПРОБЛЕМИ КВАНТНЕ МЕХАНИКЕ

Владимир В. Јевтић — 2025-07-24

Есеј.

ОНТОЛОШКИ СТАТУС РЕАЛНОСТИ У СНОВИМА И ВИРТУЕЛНОЈ СТВАРНОСТИ

Владимир В. Јевтић — 2025-07-24

Есеј.

УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ ЈЕДНОГ ИЗГУБЉЕНОГ ДУХА

Амна Хусејновић — 2025-07-24

Ученици.

ЉУБАВ, СЛОБОДА И ГРАНИЦЕ: ФИЛОЗОФСКА РАЗМАТРАЊА О САДАШЊОЈ КУЛТУРИ

Дино Кричковић — 2025-07-24

Ученици.

ЗЛОЧИН И КАЗНА КАО ФИЛОЗОФСКИ РОМАН — У СВЕТЛУ ВЕЛИКОГ ИНКВИЗИТОРА

Софија Станојловић — 2025-07-24

Ученици.