А приори - Научно популарни часопис

КРИТИКА СЦИЈЕНТИЗМА И ГРАНИЦЕ РЕФЛЕКСИЈЕ: ХАБЕРМАС И ХАЈДЕГЕР

2026-08-31T06:28:43+00:00

Рад анализира Хабермасову тезу о порицању рефлексије у контексту критике савременог сцијентизма и метафизике, доводећи је у дијалог са Хајдегеровим филозофским пројектом. Полазећи од традиције Франкфуртске школе, показује се да и филозофија и наука дијеле заједничке позитивистичке претпоставке, које се огледају у некритичком прихватању предметности и инструменталне рационалности. Хабермасов позив на обнову рефлексије тумачи се као покушај превазилажења ових ограничења кроз критичко и еманципаторско мишљење. Међутим, рад упућује да се унутар Хајдегеровог приступа проблему позитивизма могу изнаћи ставови који указују на радикалнији приступ наведеном проблему и то тако што је њима доведена у питање сама рефлексија, мишљење и филозофија као таква. Узимајући у обзир Хајдегеров концепт заборава бивствовања, чини се да се и позив на обнову рефлексије већ налази унутар позитивистичког хоризонта који номинално покушава да превазиђе. У раду ћемо размотрити питање да ли се унутар Хајдегерових филозофских полазишта заиста могу изнаћи ставови који су темељнији од претходно наведених захтјева за радикалном филозофском самокритиком основних принципа мишљења коју налазимо код представника Франкфуртске школе.

Врли нови дигитални свет

2026-08-31T06:44:23+00:00

У раду се указује на то да Хајдегерова перспектива промишљања доминације технике у индустријском капитализму излази из уобичајеног оквира проблематизовања. Према Хајдегеру цивилизацијска странпутица техничког модела света је у редукцији мишљења на његову инструменталну улогу махиновања и прерачунавања. Као што планета Земља и њена атмосфера постају сировине унутар технолошког дискурса реалности тако и човек постаје људски материјал који се одређује за претпостављене циљеве. Захваљујући даљнем необузданом развоју технологија суочени смо данас са новом мутацијом капитализма, опасном по човека као и претходни облици капитализма. Реч је о надзорном капитализму, трансформисаном капиталистичком поредку насталом открићем бихевиоралног вишка. Надзорни капитализам полаже право на људску природу као нови робни изум. Данас се суштина самог човека отима за потребе тржишног пројекта новог века.

Између требати и морати: друштвено одговорно пословање

2026-08-31T13:24:35+00:00

Коментар.

Утјецај технологије на друштво и културу - проматрачи пете друштвене револуције

2026-08-31T13:29:01+00:00

Коментар.

ХУМАНИЗАЦИЈА МЕДИЦИНСКЕ ПРАКСЕ: ЕТИЧКЕ ДИМЕНЗИЈЕ ОДНОСА ЉЕКАРА И ПАЦИЈЕНТА

2026-08-31T06:54:18+00:00

Овај рад се бави анализом трансформације односа љекара и пацијента у контексту савремених технолошких и друштвених промјена. У фокусу је питање како се, под утицајем техничко-економских иновација, вјештачке интелигенције и вриједносног плурализма, мијења димензија комуникације, повјерења и одговорности у медицини. Рад представља преглед различитих модела односа љекара и пацијента, од традиционалног патерналистичког, преко информативног, до модела заједничког одлучивања и интегративног модела заснованог на етици бриге. Аутор истиче важност етичког оквира и едукације како љекара тако и пацијената, те закључује да и у доба технолошке медикализације, очување људског достојанства и повјерења мора остати у сржи медицинске праксе.

ШТА БИ СВЕ МОГЛА БИТИ И-/ИЛИ ШТА ЈЕСТЕ ЗДРАВА ДЕМОКРАТИЈА?

2026-08-31T08:16:27+00:00

Аутор се у овом раду труди да из што више могућих перспектива истражује (не)постојање теоријског, практичког и практичног појма здраве демократије. Кроз неколико поглавља аутор је од почетних презентација о различитим демократским системима установио како се здрава демократија најбоље може позиционирати као епифеномен делиберативног демократског уређења. У складу са тим, одабрани су кључни аутори који су већ дали своје доприносе пишући на ову тему, међу којима се највише истакао Нед Кросби са својом идејом, која је кроз публикацију из 2003. године, а касније и оснивање организације прерасла у нешто што се може назвати Агендом Здрав(љ)е Демократије. Анализирајући све што је било речено, аутор је у закључном разматрању, рекапитулирајући све што је по његовом суду било предметно релевантно, оставио отвореним питање - да ли је здрава демократија само веома добро политичко-теоријски замишљена потка или она има реалних могућности да постане до краја изведен вез у оквирима којег људи могу слободно да бивствују и делају, задовољни сопственим опипљивим политичко-здравоживотним продуктом?

УБИСТВО РЕАЛНОСТИ: постмодерни приступ критици потрошачког друштва

2026-08-31T08:28:20+00:00

У капиталистичком свету, према постмодерним мислиоцима, масовни медији овладавају предметима, односно целокупном стварношћу, стварајући од савременог друштва моћно потрошачко друштво у којем се сам процес потрошње може посматрати као процес класификације и друштвене диференцијације у ком су знакови/предмети уређени као статусне вредности у социјалној хијерархији. Међутим, истражујући утицај који данас имају технолошке револуције на економију, политику и друштво, савремени аутори указују на настанак новог облика капитализма: надзорног капитализма – у којем корисници технолошког универзума више нису клијенти/потрошачи него сировина за прикупљање података и трансформацију личних мисли ради стицања што већег профита власницима капитала и у којем демократија посрће под богатством и моћи шачице неодговорних технолошких корпорација.

Може ли живот бити смислен без вјеровања у Бога или неку вишу силу?

2026-08-31T13:12:43+00:00

Награђени радови.

Може ли живот бити смислен без вјеровања у Бога или неку вишу силу?

2026-08-31T13:16:29+00:00

Награђени радови.

Требају ли људи говорити истину, чак и ако би то некога могло повриједити?

2026-08-31T13:20:18+00:00

Награђени радови.

Од античке техне до модерне технологије: Хеидеггерова критика сувременог друштва

2026-08-31T09:25:25+00:00

Esej.

Музика, машина и откривање: АИ стваралаштво између Гестелла и алетхеиа

2026-08-31T09:31:05+00:00

Есеј.

Изнад људског хоризонта: Мисаони експеримент о трансценденцији и одвојености

2026-08-31T09:38:37+00:00

Есеј.

Екавски, ијекавски и икавски дијалекти у бившој Соколској нахији у Западној Србији у 18, 19. и почетком 20. вијека

2026-08-31T09:43:34+00:00

Есеј.

Невесели плод света, Нежне клице хуманитета, Бродоградилиште земаљско, Сатор Арепо Опера Ротас, Каменити образ, одраз

2026-08-31T09:49:22+00:00

Поезија.

Триптих о мисли: Негве, На ријеци, с Хераклитом, Споменик прсту

2026-08-31T10:04:30+00:00

Poezija.

Други квартал XXИ века, Еколошка ракета - колатерална штета, Исто у чистом осмерцу

2026-08-31T12:04:34+00:00

Поезија.

Циклус Ноћи без дна (Ноћ Цезара, Ноћ сељака, Ноћ дворске будале)

2026-08-31T12:15:11+00:00

Поезија.

Да ли си основна честица трена, Ако су те донеле воде, Разапео би наше растанке јарболима вечности

2026-08-31T12:20:03+00:00

Поезија.

Питања технике (хаику), односно Чувајмо памет (циклус)

2026-08-31T12:24:00+00:00

Поезија.

Бити или не бити

2026-08-31T12:29:40+00:00

Проза.

Библиотекарка

2026-08-31T12:33:59+00:00

Проза.

Правда

2026-08-31T12:38:12+00:00

Проза.

Клесар тишине: Тестамент подно Козаре

2026-08-31T12:50:43+00:00

Проза.

ИРЛ

2026-08-31T12:53:52+00:00

Проза.

Геометријски чивилук и Април у Београду

2026-08-31T12:57:46+00:00

Проза.

Империја неправде. Херменеутички процес космичком поретку и кршење биолошког пакта код Леопардија

2026-08-31T13:01:44+00:00

Есеј.

Питање времена, идентитета и технологије складиштења у „Краповој посљедњој траци“

2026-08-31T13:05:21+00:00

Есеј.

Проза XX вијека у оку савременог читаоца (Странац, Преображај и Уста пуна земље) или Читање прије читања стварности

2026-08-31T13:09:16+00:00

Есеј.

На путу раскривања као крајњој опасности

2026-08-30T18:52:49+00:00

Уводна ријеч.

Питер Сингер: Богати требају учинити много више него сиромашни

2025-09-28T14:53:08+00:00

Интервју.